Piše: Mirzet Halilović
Zašto taj maraton? Zato što već dva puta nisam napravio dobar rezultat na ovoj stazi.
Prvi moj Beč je bio 10. 4. 2016. kad sam se jako zaletio i na kraju završio za 3:29:03 (bio je to moj 3. po redu ukupno). 22. 4. 2018. – opet Beč maraton, pretoplo, oko 28 stepeni, rezultat 3:34:15 (u ukupnom nizu to je bio moj 7. maraton)
Pripreme
Imam dovoljno vremena za pripremu. Zima se radila pravo (ne mislim na čišćenje snijega i pranje veša). Treniralo se non stop. 25. 11. 2018. brdski trening 26km za 3:05:50; 2.12.2019. Osijek trka na 10km 39:58.52; 23. 12. 2018. brdski trening maraton Tuzla – Majevica – Šibošnica i nazad 4:49:13. Bilo je brda kao u priči. Decembar završio sa 327 kilometara.
Rasol trening
Odmah prvi dan 2019. godine imamo običaj da napravimo tzv. rasol trening. Otrčao 26km brda. Onda zakuska sa trkačima. 6.1.2019. opet trening maraton po gradu, na minus 3, vrijeme 3:47:05. Snijeg po stazi je spriječio da se napravi malo bolji rezultat. 20. 1. Unusual maraton u Sarajevu za 3:33:57. Sat je pokazao 42.610 jer sam malo pogriješio stazu, ali opet zadovoljan. 5. 2. 2019. trening 32 kilometra za 2:38:46, pejs 4:56, pola brda bilo. 9. 2. 2019. Zimski polumaraton u Beogradu za 1.29.35. Od 9. 2. 2019 do 17. 2. 2019. nisam nikako trčao zbog gripe. 24. 2. 2019. Splitski polumaraton 1:33:18. Februar jedva 170 kilometara. Mart mjesec sam završio sa 346 kilometara trčanja. 10. 3. 2019. trčim tzv. “kraljevski trening” po ravnoj stazi. Možda bude 1 kilometar brda. Okupim ekipu koja će trčati pejs 4:30 i deremo. Bude nas po 20. Svi se uključuju na pojedinim dionicama. Mahir Mujić dođe iz Sarajeva na ovaj trening. Bude i okrepa. Ovaj trening od 32km sam završio za 2:22:10 u pejsu 4:27. Mahir je bio bolji, kod njega je pejs bio 4:25. Na ovom treningu sam oborio i lični rekord na 30km, prolaz je bio 2:12. Odmah ujutro nakon ova 32km, poranim i opalim polumaraton za 1:47:27, pejs 5:07. Htio sam ispitati umor nakon jučerašnjeg treninga.
Zadnje tri sedmice
Još 21 dan do Beča trčim 37km na način da prvih 30km trčim 40 sek sporije od tempa maratona, a zadnjih 7km trčim puno bolje od pejsa maratona (mada bi trebalo u pejsu maratona makar 5 zadnjih). Sve sam to završio za 3:11:25 (tempo 5:11). Trening je startao u 4:56 da bi se završio što ranije obzirom da sam na ovaj trening pozvao i Evela Imamovića i Mirzu Hodžića, koji su morali na posao ujutro. 23. 3. 2019. Mostar polumaraton 1:32:06. 30. 3. 2019. trčim prvu trku ARL lige na 5.000 metara na stazi i obaram lični rekord 18:47.87, pejs 3:46. Lični sam oborio za 2 sekunde. Mjereći svoj potencijal 3 dana prije ove trke trčao sam 3×1 milju. Pauza 60 sekundi. Svaka milja je bila ispod 6 min. Zadnja čak 5:45. Onda uzmete prosjek. To uradite i može vam približno dati tempo kojim smijete trčati. Dragi moji čitaoci, pored malih i velikih ekrana na osnovu ove 2 sekunde, ja sam u narednom periodu mogao da izračunam svoj potencijal na bilo kojoj trci 3km, 10km i dalje.
Poruka maratoncima
Šta mogu reći mojim trkačima maratoncima obzirom da je sada moda trčati maratone? Trosatni treninzi su vrh. Ovi treninzi su Tito. Oni donose više koristi nego ljetovanje u Makarskoj. Tokom zime radio sam i brzinu. Svake srijede idem na obronke Majevice i noću radim dionice uzbrdo 200 metara. Povratak – kaskanje. Krećem od dvije i povećavam uvijek još za dvije idući put. Tako sam na kraju došao do 12x200m po 46 sek. Brdo je oko 15%. Nekada je staza bila zaleđena. U par navrata sam se okliznuo, zamalo nogu da slomim. Onda sebi kažem: “Pa Valtere nisi ti stonoga da imaš rezerve nogu”. Sreća zima je prošla bezbijedno, ništa nije polomljeno. U aprilu svaki dan trčim, ali do 5 kilometara. Sedmica prije trke, u ponedeljak na stazi, trčim 5km za 20:14, u srijedu na stazi 6×800 u tempu 10k, tj. pejs 3:57. Svaka ova dionica od 800 metara je bila oko 3:05. Ova dva treninga sam uzeo iz knjige Abeceda trčanja, plan C maratona. Nikada ranije nisam radio ova dva jaka treninga u sedmici u kojoj trčim maraton. Sve ostale dane sam trčao lagano do 5km, pejs preko 6 min/km.
Beču moj eto me tebi u zagrljaj
Iz Tuzle je lako putovati bilo gdje. Aerodrom je na 10 kilometara. Karte su kupljene ranije, 15 eura je kilogram jagnjetine. U stvari cijena karte je toliko bila. Ekipa maratonaca u sastavu Eduard Brandalik (polumaraton), Ismet Karić (polumaraton), Ivan Đurić (prvi maraton), Emir Živojević (prvi maraton), Edin Hajvaz (drugi maraton), Evel Imamović (peti maraton), Mirza Hodžić (drugi maraton). Sa nama su putovali moji veliki prijatelji. Samo da ustanem, a ustanite i vi. Gospodin Mladen Stevanović iz Ugljevika. Mladen inače, za one koji ne znaju, drži bh. rekord na 100km, pejs 4:24. Sjedite sada svi. Ko se imalo bavi trčanjem, ovo mora znati. Znači hoćeš da se baviš trčanjem, kupuješ prve patike, odmah učiš teoriju trčanja i tu se uči o Mladenu i još nekim koji su u horoskopu pejseri. Ako ga ne znaš, ponovo kupuj patike itd. Pejs 4:24 na 100km. Pa moj otac je non stop u plasteniku, ne bavi se trčanjem, a zna za Mladena. Mladen će na ovom sada maratonu, vjerovali ili ne, bit među prvih 60 trkača, a bilo je 9.000 maratonaca. Trčao je 2:44. Još jedan prijatelj putuje sa nama, a to je gospodin iz Sarajeva, Mahir Mujić. Žene sjedite, nisam rekao da se ustaje. Mahir je muškarac godine za 2018.Veliki humanitarac. Nesebično pomaže svima. Većinom oboljeloj djeci. On već ima jedan maraton 3:29. U Zagrebu prošle godine.
Službeni kuhar
Službeni kuhar ove ekspedicije je moj sin Malik Halilović koji je imao jedini zadatak tov maratonaca. Glavni trening su mu intervali po shopping centrima. Čak ga i stanovnici Beča pitaju: “Dečko gdje ima povoljan shopping centar?”. Da se tamo ne bi gubilo vrijeme iz Tuzle se ponijela “Bingova riža” (baš tako i piše na njoj). Trčeći kasnije maraton kroz glavu su mi prolazile misli: “Bože mili pa gdje su ta polja riže u Tuzli?”. Tu živim, a ništa ne znam. Možda bi se tu moglo i trčati. Dok trčiš maraton svašta ti dolazi na um. U avionu puno ljudi koji me pozdravljaju. Svi idu na istu adresu. Pokoriti Beč. Mnoge od njih u prvi mah i ne prepoznam, jer ima tu ljudi sa lige, sa drugih trka itd. Prepoznajem Selmu Kukić i Benjamina Halilovića.
Brzo dolazimo u Beč. Čaj koji su nam poslužili, morao sam vratiti zbog spuštanja jer je stjuardesa na tečnom bosanskom saopštila “idemo dole”. Slijećemo. Taxi nas čeka. Kombi za 8 trkača vozi nas direktno sa aerodroma do Expa. Cijena 40 eura za nas sve. Da, da, 5 eura po osobi. Trkač iz Tuzle Deni Stanković je ranije rezervisao taxi za nas, a donirao je i dvije startnine za naše trkače.
Rano smo došli
Sve je zatvoreno. Treba čekati još 2 sata. Oni traže kafu. Mladen i ja odlučujemo da “pametno” utrošimo vrijeme do otvaranja Expa. Ulazimo unutra i u jednom hodniku se brzo raspremamo, te trčimo lagani trening. Ja sam samo 5km, on je Mladen, pa ne pitajte koliko je. Ljudi nas zagledaju. Neki čak i govore: “Pa sutra je maraton, ovi su pogriješili”. Otvara se Expo. Ima opreme kao svugdje. Bude sniženja raznih. Meni su za oko zapale patike Asics Gel Kayano 25, koje ja inače koristim. One su bile su na sniženju 110 eura. Nekada znaju biti i do 185 eura. Kupujemo gelove koji su jefiniji nego kod nas. U Tuzli je gel oko 4.5 KM. Na Expu je bio 1 euro. Bilo je naravno i skupljih. Ja kupim malo veću količinu koju obavezno koristim na svim treninzima preko 20km. Te iste gelove sam ponio da koristim na ovom maratonu. Sve mora biti ranije dobro isprobano. Brzo završavamo sa Expom. Oni bi ostali još, ali ja im kažem: “Žurim, hoću da punim ukrštenicu”. 1. vodoravno – VALTER.
Poseban režim prije maratona
Dan prije završiti veliki obrok prije 14 sati i odmah leći što prije. Prije 17 ili 18 sati pojesti 5 – 6 jabuka. Odmah zaspati. San je dozvoljeni doping. Sa Expa idemo u stan, koji smo ranije rezervisali. Nakon rezervacije, neki su odustali, a ja ubacio druge trkače. Onda ovi što su odustali odlučili da idu. Nisam mogao nikoga da odbijem pa sam svima rekao: “Ima mjesta”. Da ne dužim više, samo da kazem da je azilantski centar mala maca za ovo gdje smo mi bili. Pretrpano brate. Ako ustaneš sa kreveta, neko se useli i pravi se da spava. Humora nije nedostajalo. Kada nam je u posjetu došao Suad Suljić, predsjednik našeg kluba sa još jednim drugom i u šali rekao: “Ja ne tražim da budem sam u sobi”, nekima je pozlilo. Suad je srećom brzo otišao, a oni su dobro pregledali stan da vide je li poveo i druga svog sa sobom, jer bi neko mogao ostati bez mjesta.
Dan trke
Ja standardno pijem samo kafu prije trke. Slatkiš neki mora biti. Idemo na start. Na startu puno ljudi iz BiH. Društvo iz aviona, plus Amela Tuzlak, Tigar sa Ozrena, Mima Vasić i još nekolicina. Zastava BiH puno. Tu dogovaram sa Mahirom da idemo zajedno. Dogovor je da pejs bude 4:40 ili koji sekund ispod. Cilj je da prvi dio pređemo za 1:40. U pripremama za ovaj maraton Mahir je pokazivao dobre rezultate. Na treningu dužine 32km je trčao pejsom 4:25, a ja 4:27. Sarajevski Ćerin maraton sam trčao bolje od njega. Mislio sam da smo tu negdje on i ja. Možemo zajedno krenuti. Svi koji trče maratone uvijek razmišljaju kako krenuti. Ja mogu trčati pejs 4:30 dosta dugo, ali koliko dugo, to se nikada ne zna. Startamo na temperaturi oko 8. Prve kilometre trčimo sve ispod 4:40 za par sekundi. Dobro kontrolišemo pejs. Svakih 30 minuta pijemo po jednu tabletu. Salt stick.Tu ima sve, Mg, Ca, K i sol. Na svim mojim treninzima ovo koristim kao okrepu. Na trkama isto to. Prolaz na prvom polumaratonu je bio 1:38:00. Volio bih da je bilo i sporije, čak i 1:40. Inače, od svih maratona, ovo je moj najsporiji prolaz na prvih 21 km. (nekad sam se znao zaletiti, pa to bude prolaz za 1:33). Onda kasnije ludnica, spašavaj se ko može.
Sve moje maratone realizujem kroz sljedeći proces (faza 1): donošenje odluke, (faza 2): prijava i ostalo, smještaj itd., (faza 3): plan što detaljniji i jači, (faza 4): trka tj. učešće na predmetnom maratonu (faza 5): analiza trke. Sve se analizira, kao npr. plan, okrepe koju sam koristio, tempo koji sam trčao, prolazi, oprema, itd. Sve se to upoređuje sa rezultatima još dva moja najbolja maratona. Analiza nam najbolje pomaže kod priprema za sljedeću trku.
Došao sam da eksperimentišem
Želim na ovom maratonu testirati kako se tijelo ponaša ako u prvom dijelu dobro odmori. Hoću da vidim koja je moja sprema trenutno, jer se zimi deralo. Glavna trka sezone za mene je Chicago Marathon 13. 10. 2019. Ovdje sam došao da malo eksperimentišem. Trčim dalje sa Mahirom. Sve ide po planu. Oko 30km primjećujem da Mahir malo posustaje, čekajući njega, pada nam pejs na 4:43. Dogovaramo se da ja idem dalje i pratim pejs 4:40. Od 32. kilometra sam trčao sam. Puno okrepa na stazi. Pijem vodu na svakoj. Banane također. Na 36. kilometru sam nešto računao i izračunao da ću završit na 3:22:00. Nemam ličnog. Pejs mi pada, ne mogu ubrzati. Ako vidim da imam lični, ja bukvalo letim, ne gledam na povrede. Ulazim u cilj, postižem rezultat 3:19:13. To je 637. mjesto u generalnom plasmanu od 9.000 maratonaca. U kategoriji 50 zauzeo 50. mjesto. Prolaz prvih 21 km 1:37:55, prolaz dugih 21km 1:41:17, ukupan pejs: 4:38.
Mahir je bio dobar i završava za 3:25:27. Popravio je raniji rezultat za 4 minute. Svi maratonci se obraduju pri ulasku u cilj, neki zbog medalje, neki zbog okrepe. Inače ja ne pijem nikakve permante, alkohole i slično, ali kad me je u cilju dočekao hladan Erdinger, izotonik, sreći nigdje kraja. Što se tiče mog rezultata , kasnije se ispostavilo da mi je za lični rekord nedostajalo samo 166 sekundi. Da sam malo bolje izračunao na 32. kilometru i pojačao, možda bi se to i desilo. Ovo je prvi maraton koji sam završio sa ispravnim nožnim noktima. Kao da nisam ni trčao. Sutradan, poslije ove trke, ustajem i trčim 5 kilometara, hoću da vidim je li ostalo snage. Zadnji kilometar trčim pejsom 3:50. Dobro je. Nakon maratona i rezultata 3:19:13, nešto snage je i ostalo.
Od mojih azilanata trkača, Mirza Hodžić, predsjednik Triatlon kluba iz Tuzle je žestoko dobro istrčao ovaj maraton za 3:21:42. On trči puno treninga samnom i daje se uvijek 300 %. Evel Imamović 3:31, oborio lični. Živojević i Đurić također dobri rezultati. Od polumaratonaca Eduard Brandalik je ostvario super vrijeme, kao i Ismet Karić. Mladen Stevanović je postigao super vrijeme: 2:44:40. Tuzlanka sa Sarajevskom adresom, Amela Tuzlak, je bila najbolja od žena iz BiH. Amela je trčala 3:53:56.
Šta reći na kraju? Svaka trka je film za sebe. I to ne bilo koji film. Maraton je akcioni film. Jedina razlika je u tome što u ovome filmu nema sporednih uloga, svi su glavne uloge.
Vaši komentari
