Piše: Ersan Bijedić
Dogodilo mu se to otprilike na 17. kilometru, a on je nastavio trčati i završio ga za 3:09.
– Uhvatio sam se odmah za glavu, ali nije bilo krvi pa sam nastavio. Počeo sam gubiti na tempu i to me mučilo. Bio sam u odličnoj formi i ciljao sam ispod 3 sata, ispričao je Rainer za wbur.org.
Trebao mu je maraton ispod 3 sata da se kvalifikuje za Boston Marathon. Bio je to njegov 4. maraton.
– Vid mi se mutio, zvonilo mi je u ušima, tempo mi je pao za 15 – 20 sekundi po milji. Nikako nije išlo po onome što mi je trening pokazivao. Pitao sam se o čemu se tu radi? Šta nije u redu?
Uvjerio je sam sebe da se radi o dehidraciji pa je počeo više piti. Završio je za 3:09, u cilju ga je čekala žena i pitala šta se desilo.
– Ne znam, osjećam se grozno. Kao da me neko pogodio ciglom.
I dalje je mislio samo o razočarenju jer se nije kvalifikovao za Boston.
– Nisam žurio doktoru da vidim o čemu se radi. Kad sam otišao, rekao je da imam nešto metalno u lobanji. Otišao sam da mi izvade metak i zašiju ranu, ali sam i dalje bio ljut jer se nisam kvalifikovao.
Rainer je vjerovatno pogođen iz slabo održavanog oružja ili oštećenog pištolja.
– Izgleda da sam bio jako sretan ili jako nesretan u tom trenutku, kaže Dennis.
Policija ga je pitala kad je pogođen.
– Znam samo da je metak bio u mojoj lobanji kad sam završio trku, a tamo ga nije bilo kad sam startao!
Nikad nisu otkrili odakle je metak ispaljen.
“To što sam pogođen me učinilo boljim trkačem. Ne vjerujem da bih trčao maraton za 2:37 da mi se to nije desilo. Poslije toga sam počeo više trenirati i brže trčati”.
S obzirom da je veći dio trke istrčao sa metkom u glavi, organizatori Bostona su mu dali učešće u trci 1979., a on se pojavio sa majicom “Bullet Man”. Poslije je istrčao 21 maraton (lični rekord mu je 2:37) i 6 ultramaratona. Nikad nije odustao ni na jednoj trci.
– Teško je opravdati DNF ako si prethodno završio trku sa metkom u glavi. Šta bih mogao reći? Da sam umoran?
Danas je Dennis penzionisani advokat koji se i dalje bavi atletikom.
Vaši komentari
