MILOŠ DRAGOVIĆ: Biti “na zemlji” vodi ka uspjehu

Nekih osam godina sam u trčanju, u trčanju koje mi je dalo ono na šta mislim da je smisao postojanja čoveka, a to je porodica, zdrav način življenja, drugačije gledanje na stvari koje čine život, kao i istinske prijatelje.

1670

Piše: Miloš Dragović

Svoju suprugu sam upoznao u Dubrovniku na polumaratonu, tada sam zauzeo drugo mjesto, a ona treće u ženskoj kategoriji.

Roditelji smo dvoje djece, a biti uzor i učitelj sopstvenoj djeci, i pri tome znati da je porodica prava podrška i motivacija za ovo što radim, je neprocjenjivo. Ostvariti se kao roditelj, a ujedno i ostati u trčanju je opasno dobitna kombinacija. Deca su ta koja vas guraju napred!

U počecima mog bavljenja trčanjem živeo sam u Crnoj Gori pa samim tim sam i dole trenirao, išao na takmičenja, ostvario i par nastupa za reprezentaciju Crne Gore na dugim prugama. Postavio i nekoliko rekorda u dvorani kao i na otvorenom, više puta bio državni prvak u disciplinama 1.500m, 3.000m, 5.000m, 10.000m polumaratonu, maratonu, ultramaratonu na 50K. 

Moj život se nastavlja u Beogradu, gde i dalje trčim za reprezentaciju Crne Gore, kao i na državnim takmičenjima gde i postižem sve ove rezultate koje sam pomenuo.  

U jednom trenutku shvatam da sistem u Crnoj Gori, a u kojem se ja isti nalazim, ne funkcioniše baš onako kako bi trebalo biti ,,normalno”. Od tog trenutka počinjem da tražim klub u Srbiji, kako bi pokušao da uđem u sistem, to jest da trčim državna prvenstva, a možda nekada napravim nastup za reprezentaciju.

Uspevam naći klub, a to je VAK 1926 iz Vršca. Istom klubu donosim za vrlo kratko vreme četiri medalje sa državnih prvenstava, kao i nastup za reprezentaciju Srbije na prvenstvu Evrope u disciplini ultramaraton na 50 kilometara iz 2022. godine. U godini koja je za nama dolaze najbolji rezultati. Bronzana medalja na prvenstvu Srbije u maratonu, i polumaratonu, kao i lični rekordi u obe te discipline.

Maraton u Hannoveru iz marta meseca ove godine u vremenu od 2 sata 37min i 17 sekundi daje mi vetar u leđa, gde verujem i smatram da mogu biti konkurentan u Srbiji kao i u regionu, ali svestan i toga da moram poneti ozbiljnu žrtvu ka putu do još boljeg rezultata. Počinjem razmišljati o tome gde trčati dobar maraton – odlučujem se za maraton u Ljubljani koji je na programu 22. oktobra. 

U početku krećem sa treninzima u Beogradu, gde posle nekog vremena boravim na visinskim pripremama na Kopaoniku u julu mesecu i tamo boravim (30) dana, trenirajući dva puta dnevno. Nakon toga ostatak trenažnog procesa sprovodim opet u Beogradu sa svojim trenerom Kristijanom Stošićem, čovjekom – trkačem koji inače ima dosta zasluga u mojim rezultatima. Glavni cilj jeste fokusirati se na dobar obim treninga, koji je na mesečnom nivou u proseku oko nekih 600-to kilometara, kao i treninge dužine 30+ kilometara. Ostale treninge smo gledali da tempiramo na ritam trke koji bi trčao u Ljubljani. Bilo je raznovrsnih treninga, kao što su tempo treninzi 15-20 kilometara na ritam trke, intervalni treninzi 25×400 – 10-12x1km, fartlek treninzi 10-12km 300/200, treninzi po brdovitim terenima. Takođe u pripremnom periodu je bilo i trka – takmičenja na kojima sam se trudio da dam maksimum, kako bi i sama forma išla uzlaznom putanjom. Četiri meseca napornog i kvalitetnog rada mi govore da će u Ljubljani biti dobra trka.

Miloš Dragović

Obzirom da iza svega ovoga što pišem stoje obaveze oko porodice i stalnog posla, u mogućnosti sam da treninge radim gde stignem i kada stignem, a poštujući svaki zadatak koji mi je trener zadao pa makar trening radio i u kasnim večernjim, ili ranim jutarnjim satima (a bilo ih je pregršt). Iz treninga u trening moja želja za ličnim rezultatom u maratonu je sve veća i veća, vjera u ono što radim je nesalomiva, iz treninga u trening sam sve više motivisaniji. 

Maraton krećem da trčim za svoju ličnost,  za svoju porodicu, i misleći o njima u svakom trenutku trke, verujući da tako neće biti mesta za grešku! Maraton u Ljubljani završavam kao 10-to plasirani sa ličnim rezultatom u vremenu od 2h 33min i 59 sekundi.

Zahvalan svojoj porodici na neizmernoj podršci – u prihvatanju toga što radim, treneru Stošiću, direktoru Vršačkog atletskog kluba Habiboviću. 

Moji lični rezultati u različitim disciplinama jesu: 

3.000m – 8:57, 5.000m – 15:45, 10.000m – 33:00, 21.1km – 1:12, 42.2km – 2:33, 50km – 3:26

Vredno i predano radeći, ne eksponirajući se u bilo kom pogledu, a trudeći se da budete na dobrom zadatku u porodici kao i na poslu, možete se dovesti do rezultata koji je vredan pažnje!

Vaši komentari

Banner
Podijeli objavu
Prethodni članakANTONIO FRANKIĆ: Moj prvi maraton ispod tri sata
Sljedeći članakADMIR ČALUK: Maraton u Budimpešti
Moje trčanje - trcanje.net je prvi bh. specijalizirani web portal o trčanju. Cilj nam je popularizacija i promoviranje trčanja, prije svega u Bosni i Hercegovini. Osobit naglasak stavljamo na promociju prirodnih ljepota i kulturno-povijesne baštine naše zemlje.