Piše: Mirzet Halilović
Ja puno ne biram šta ću trčati. Bitno je da se takmičim i da pomjeram svoje lične rekorde.
Bude tu baš raznih trka: trail, kros, trka uz stepenice, trke na atletskoj stazi, distanca 800m, 1.500m, 3.000m, 5.000m i 10.000 metara. Zatim polumaratoni, a šlag dolazi na kraju, kralj svih trka, a to je Maraton (da Maraton se piše velikim početnim slovom).
U svoj toj masi raznih takmičarskih disciplina na kojoj ja učestvujem, maratona bude u toku jedne godine u prosjeku od 4 do 6. Odredim samo 2 maratona na kojima ću ući u crvenu zonu i na istim pokušati opaliti lični rekord. Sve ostale maratonske trke služe mi kao trening trke. 25. 02. 2024. sam završio Split maraton za 3 sata i 7 sekundi. Dobar je to rezultat bio, popravio sam svoj PB za oko 2 minute, ali sam se pitao: „Zar nisi mogao brže za 8 sekundi“?
To je to trkačko prokletstvo kada sami sebe pitamo: “Ljudino može li se brže trčati?”
Da baš tako, kad se uđe u pozne godine onda ćemo sebe pitati zašto nismo stisnuli papučicu gasa za još jedan nivo i postigli makar još malo bolje. Ljudsko tijelo je jak motor koji može čuda, ali pod uslovom da smo našli modus kako da tu snagu izvučemo iz njega. Svi imaju tu dodatnu snagu u sebi, ali nisu našli prekidač koji to pali.
Split je prošao. Treba ići dalje. Ne osvrći se, deri dalje.
Lov na jubilarni 30. maraton
Odlučio sam da ove 2024. godine pronađem još neki maraton na kojem ću konačno da probijem taj zvučni zid, tj. da pokušam trčati ispod 3 sata. Brzo sam pronašao Valencia maraton. On je ispunjavao dosta kriterija, poput ravne staze i termina samog održavanja u decembru mjesecu. Prijava je bila gotova. Vremena za treninge je bilo baš puno. Struka kaže da se planskim putem za 6 mjeseci može popraviti rezultat na maratonu do 6 minuta. Super, meni treba minut, i ja sam na konju. Moj cijenjeni trener iz Osijeka, Elvir Rakipović, već mi je skovao plan. Moji planovi su uglavnom slični. Svi su mi dali konstantan napredak.
Jedan vikend kraća jaka trka ili intervali, milje. Ponekad su ti intervali po 5 km. Drugi vikend je dužina koja je za nijansu slabija od tempa maratona. Ti dužinski treninzi se grade. Počinjemo sa 15 km, pa se iz treninga u trening diže kilometraža. Najduži trening je 35 km i njega trčim 3 sedmice prije maratonske trke. Naravno, ja trčim svaki dan.
Dani odmora u mom rječniku ne postoje. Lagano trčanje preko 5 km je odmor, jer ga trčim pejsom 5:00 do 6:00. Zar mi treba odmor.
U pripremama za Valencia maraton odradio sam 29 trka. Bilo je tu baš raznih trka. Na 99 % trka išao sam maksimalno. Rezultati su prilično dobri. Prekinuo sam ljetovanje da dođem u Sarajevo, da opalim Avaz toranj, moju 10. jubilarnu trku. Mislim da sam jedini sa svim izdanjima. To jutro sam radio dužinu na Vrelu Bosne. Završim i brzo na start. Tu noć je bila trka u Vogošći 5 k. Na nju nisam mogao, jer je bio samnom šura, koji je žurio kući.
Od pravo dobrih rezultata izdvojio bih uličnu trku na 5 km, 22. 09. 2024 u Sarajevu, 18:07, 5. mjesto u generalnom poretku.
Dobro je, treniram po maraton planu. Pola avgusta i kompletan septembar mjesec nisam 100 % trenirao za maraton trku, nego sam se u tom periodu pripremao veoma žestoko za trke do 5 k. Naime, rekao sam treneru, da mi u plan ubaci treninge za kraće trke, jer sam učesnik Balkanskog prvenstva za veterane, koje se održalo u Baru (Crna Gora) od 27. do 29. 09. 2024. Znam da sam time poremetio maratonski trenažni proces, ali nastup za reprezentaciju Bosne i Hercegovine je za mene bila čast i obaveza. Jako sam trenirao za kraće trke, tako da sam na navedenom prvenstvu, u žestokoj konkurenciji osvojio 2 zlatne i 2 srebrene medalje:
800m 2.20.10, srebro
1.500m 4.53.90, zlato
3.000m 10.29.59, zlato
5.000 m 18.12.07, srebro
Ova trka na 5.000m došla mi je samo 5 dana nakon gore navedene trke u Sarajevu. Trenažni plan ide dalje. Ranije sam sa malim naporom opalio trening 30 k u tempu 4:15/km. Istrčao sam i polumaraton u Apatinu za 1:24:14, tempo 3:58/km. Sve je ukazivalo da je sprema žestoka. Zadnji trening 35 km trčao sam u Sarajevu, vrelo Bosne, sa prijateljima koji su mi pomogli pejsanjem, Enes i Nedim Efendić. Ovaj jako bitan trening sam trčao pejsom 4:16/km, do 28 km. Tek kada sam odlučio da zadnjih 7 km još malo ubrzam pojavili su se stomačni problemi, te sam morao stati zbog WC-a. Pejs mi je pao na 4:32/km. Nastavio sam i trening i 35km završio u pejsu 4:28/km. U nastavku priprema, 17 dana pred Valenciju, još jedan dobar maratonski trening: 3 min u pejsu 3:45, onda 1 min u pejsu 5:00. To sam uradio na atletskoj stazi u Tuzli, tako da je bilo 15 x 800m po 3 min, a pauza je bila ispod 60 sek. Na kraju je bilo 15.140m za 60 minuta, pejs 3:58/km. Navedeni trening, naravno u svom pejsu, trčao je jednom sedmično pokojni Kelvin Kiptum. Što je lijepo kratko traje, reče neko nakon prve bračne noći.
U mom slučaju pojavila se povreda desnog skočnog zgloba. Na unutrašnjoj strani stopala mi upali nerve koji vode donjim dijelom stopala prema prstima. Stopalo mi se toliko upali da se ne mogu na isto osloniti. Tri dana me već boli stopalo. Lediram upalu. Malo prestane, ja istrčim 5 km lagano. Opet bol na kraju treninga. Onda 20. 11. 2024. odlazim u privatnu sportsku ustanovu gdje su mi putem snimanja konstatovali gore navedenu povredu. Preporuka je da odmorim. Ja se ne slažem s tim. Tražim da mi zakrpe nogu, jer ujutro imam bitan kontrolni trening na 10 km. Trener je napisao 10 km za 37:10 do 37:50.
Još je 10 dana do maratona. Danas je taj bitan dan kada treba da trčim kontrolu na 10 km. Konstatujem da je danas 509 dana kako svakodnevno trčim. Zbog ovog niza nisam želio da prekinem trčanje. Noga malo boli. Flasteri su izlijepljeni po stopalu. Idem na zagrijavanje oko 5 km. Prva 3 km je super, ne boli. Tek kada sam se ponadao da je sve OK, opet jaka bol u stopalu. Ta zadnja 2 km su mi bila jedva u pejsu 8:00/km. Nakon 5 km sam morao stati. Ovo mi se desilo nakon 509 uzastopnih dana trčanja. Baš mi je bilo žao. Nisam ni pokušao trčati navedenu kontrolu na 10 km. Sve mi se ruši. Baš tužno. Kao u španskim sapunicama.
Spreman sam kao infrakt, ali povreda je jača od Valtera. Da je bilo kakav drugi vid povrede ja bih na snagu pokušao, jer sam ja imao i ranije nekih povreda koje su mogle da se savladaju stisnutim zubima. U naredna 4 dana odmorio sam od trčanja. 26. 11. 2024. krećem da trčim ponovo. Istrčao sam 5 km, pejs 5:27/km. Dobro je. Naredna 2 dana opet izlazim da trčim i pejs je sve brži. Noga ne boli, samo trni donji dio stopala. Razmišljam šta će biti na maratonu.
Put za Valenciju
Putujem sa prijateljem iz Tuzle, trkačem Adnanom Puškarevićem. On trči svoj prvi maraton. Bit će zanimljivo vidjeti kako će on to istrčati. Spremao se za pejs 5:00/km. To je maraton za 3:30:00. Ersan Bijedić mu je napravio plan, kojeg se je on pridržavao u potpunosti. Jako odgovoran trkač. Dužine je derao do 36 km. Adnan je bivši atletičar Slobode iz Tuzle i dobro zna atletsko gradivo. Dečko nema tremu kao ja. Valjda što si iskusniji, to te više dere trema.
Karte smo već ranije kupili. Putujemo iz Beograda. Noćili smo nadomak aerodroma, te smo se u petak ujutro ukrcali u avion Beograd – Beč. U avionu ekipa trkača iz Sarajeva: Elvedin Tunović Tuna sa ekipom od njih desetak. Tu je puno trkača iz Srbije. U Beču smo odmorili par sati, te se ukrcali na drugi let Beč – Valencia. Let je trajao oko 2 sata.
Ovo je moj prvi boravak u Španiji. Zato ću biti zadovoljan ako maraton budem i šetao. Kada je moja povreda u pitanju, sve je moguće. Brzo se smještamo u naš hostel. Soba od 10 kreveta. Kao u JNA. Kino. Sa nama u sobi su trkači iz Kostarike i bračni par iz Italije. Simpatično je sve to. Smještaj je jeftin. Noćenje je oko 12 eura po osobi, uz mogućnost korištenja kuhinje. Zato smo se odlučili za taj vid smještaja. Naredni dan, petak odlazak do Expa. Na njemu je čak i sladoled od New balance. Nike nema ni na vidiku. Expo je ogroman i zapalo mi je za oko više štandova na kojima smo mogli kupiti energetske gelove po 1 euro. Dan pred trku ja obično trčim 5 km. Ovaj put sam to propustio, da ne pokrenem povredu.
Dan trke
U 07:00 sati već sam startao sa zagrijavanjem. Istrčao sam 4.5 km, odradio ubrzanja i u 08:00 sati prvi ušao u zonu starta. Bekele je tada još spavao. Start moje zone je u 08:35. Trener mi je dao upute, da probam to istrčati za 2:58. On je trčao ovaj maraton i zna kakva je staza. Startali smo, temperatura je oko 11 stepeni. Velika gužva je, kao ni na jednom maratonu do sada. Čitavim dijelom trke, mnoštvo ljudi trči pored vas. Svi trče jako brzo.
5 km završavam za 21:30. Po planu je. Prolaz na 10 k bio je 42:50. Gelove pijem svakih 6 km. Pokušavam da što više trčim po obilježenoj plavoj liniji, kako bi imao što kraću putanju. Na određenim prolazima primjećujem da sam već nabrao preko 100 metara, zato jer često moram da prestižem trkače koji sporije trče. Trka odmiče, ne osjećam još nikakav umor, ali primjećujem da je temperatura u porastu. Polumaraton završavam za 1:30:36. Pejs 4:17/km. Po planu je trebalo 4:15/km. Temperatura je oko 20 stepeni.
Trener mi je rekao da od 30. km probam trčati pejsom 4:10/km. No međutim, kada sam prošao polumaraton, osjetio sam da mi se ponovo aktivirala navedena povreda desnog skočnog zgloba. Noge su mi bile jako teške. Odlučujem da do 30. km nekako trčim, a da nakon toga počnem hodati do kraja. Pejs je počeo dobro padati. Dolazim do 30 k, nisam puno umoran zato što sam sporo trčao. Nastavljam lagano trčati, samo da završim trku. Bio bi mi još gori crnjak da sam morao stati i da nikako ne završim ovaj maraton. Trčim ka cilju.
Pojedini kilometri su u pejsu preko 5:00/km. Nema veze, samo da to okončam. Već sam na 40. kilometru. Moje vrijeme po službenom semaforu je 3:05:13. Pijem puno vode na svakoj okrepnoj stanici. Još malo pa će i kraj. Preživio sam. Zadnji dio maratona, možda oko 5 km, je blago nizbrdo, tako da se tu baš može dati gasa. Ja nisam ubrzavao, jer bi time još više aktivirao povredu. Završavam trku za 3:17:13. Po ulasku u cilj, potražio sam hitnu pomoć, da mi stave led na noge. Dobio sam jaku upalu kvadriceps mišića kao nikada u životu. Zbog čega sam dobio tako jaku upalu mišića nije mi jasno. Da li je to zbog toga što nisam trčao zadnjih 10 dana (ne računam ona 3 lagana futing trčanja).
Bilo kako bilo, jubilarni 30 maraton. je finiširan. Povreda je uticala na moj rezultat. Baš šteta. Bio sam jako spreman.
Prijave za naredno izdanje ove super trke su otvorene 04. 12 .2024. Iskoristio sam pogodnosti i odmah se prijavio za Valencia Marathon, koji je na programu 8. decembra 2025. Ovu trku je šteta propustiti.
Moja parola:
Vratit će se Valter…
Vaši komentari
