MERIM HASANBEGOVIĆ: Prvi maraton, sigurno ne i zadnji – Valensija maraton

Piše: Merim Hasanbegović

Doprinio je i taj tirkizni tepih na finišu svakako.

Malo mi je, u tom momentu, bilo ludost dati 100€ da samo trčim, ali drago mi je da jesam. Nakon prijave je ubrzo riješen avion i smještaj da se ne mislim oko toga. Inicijalni cilj je bio sub-4, preskočio sam onaj cilj da samo završim iako se sa maratonom nikad ne zna. Kasnije će se to promijeniti.

Godina je dobro počela, polumaraton u Splitu gdje sam htio samo spustiti vrijeme ispod 1:50, prije toga 1:51, ali sam uspio trčati 1:46. U aprilu, u Beogradu, sam trčao 1:47 čime sam bio takođe zadovoljan i zbog kratkog perioda između trka, ali i zbog temperature koja je bila viša nego u Splitu.

Što se tiče plana treninga, razmišljao sam o Level 3 planu sa stranice Bostonskog maratona, te Pfitzinger&Douglas planu od 18 sedmica pri čemu je maksimalna kilometraža 55mi ili oko 88km koji sam na kraju odabrao. U početku je plan djelovao nerealan, mislio sam da neće ići kako je išlo zbog nekih dužina radnim danima i slično. Plan uključuje tri “tune-up” trke pri kraju trening plana od čega je jedna bila polumaraton u Ljubljani, ostale dvije sam trčao sam, jedna na stazi, a jedna na asfaltu.

Pripreme su išle super, nije trebala neka dodatna motivacija, nije bilo nekih povreda ili naznaka istih s obzirom da do tada nisam trčao u tolikom obimu. Naravno, bilo je dana kad nije do trčanja, ali tad obično idem samo da završim, sat pod rukav i vozi. U Ljubljani sam ciljao kao i uvijek, minut brže od prošlog puta, što je zasad realan cilj, vidjet ćemo kasnije. Neočekivano sam istrčao 1:39 što mi je sigurno dalo neki boost, a pomjerio sam i cilj za Valensiju na 3:45 iako bi vjerovatno neko iskusniji ciljao na 3:30, ali za prvi maraton ja sam okej sa 3:45.

Maraton se bližio, Valensiju pogađaju poplave, hoće, neće i na kraju će se maraton održati. U petak iz Sarajeva sam letio, i to je bio prvi put, ne samo maraton, sreća pa naletih na Vedrana Milisava koji mi je malo olakšao oko leta, aerodroma i svega toga pa mu se zahvaljujem ovog puta. U Beču je i većina trkača iz BiH, upoznajemo se, na letu vjerovatno samo pilot i njegova ekipa nisu trčali.

Odmah sam otišao na Expo, velik broj ljudi, ali sve brzo ide, obilazak, uobičajena kupovina šolje za kafu. Sutradan, subota, “shakeout” run, što u početku nisam mislio da ću raditi, ali sam kroz pripreme shvatio da se bolje osjećam kad trčim dan prije. Obilazak Mestalle, malo lutanja po gradu, ništa previše.

I dolazimo do tog dana, buđenje, kafa i ostalo, krećem u 9:15, ali sam ranije krenuo ka startu jer ne znam šta da očekujem, gužva i sve ostalo. Pred start uočavam pacere na 3:45, kako kontam da će biti neki even split, što i nije bilo tako. Krećemo, ne treba nešto previše opisivati, videi i slike govore sve. Paceri idu oko 5:10, par kilometara i ispod 5:00 što nije baš idealno za nekog ko trči na granici svojih mogućnosti. Meni nije smetalo, otkucaji dobri, osjećaj dobar.

Što se “fuelinga” tiče, svakih pola sata sam uzimao gel, uz jedan dodatni s kafeinom koji sam pokupio na stazi, tu nije bilo problema s obzirom da nemam nešto osjetljiv stomak, a i koristio sam ih dosta na treningu. Prva polovina je prošla baš kako i kažu da treba, da je lagano. Negdje oko 25. kilometra paceri usporavaju, ja sam nastavio, ali sa oprezom, nisam htio forsirati, znao sam da smo išli brže, tako da nema potrebe.

Oko 35. kilometra su noge postale teže, ali sam razmišljao o narednom kilometru, nisam mislio o još 7 kilometara i tako sve do kraja. Zadnja dva su išla na pogon gužve uz put, i hvala im na tome. Nakon ulaska na taj famozni tepih nisam razmišljao o vremenu, to je bilo to. Drago mi je da je Valensija bio moj prvi maraton, ti prizori se ne zaboravljaju.

Na kraju je vrijeme 3:40 i nešto, iako se prema satu nakupilo još oko 700 metara, ja sam bio prezadovoljan jer je dosta bolje od ciljanog, ali i činjenica da se nisam značajnije patio.

Uvijek se prisjetim dok sam počinjao trčati, trčeći rutu od 10km u Sani, razmišljao sam: “ovako moram 4 puta za maraton”, nema od toga ništa.

Vaši komentari