TRČANJE I “LAJANJE”: Kad nestane goriva, onda ostaje moć psovke

Koliko puta ste se tokom treninga ili trke našli u poziciji da počnete psovati?

960

Piše: Ersan Bijedić

Po mom iskustvu, trkači automatski pri velikim naporima znaju početi psovati, izražavajući tako ono kroz šta prolaze. Radi se najčešće o nekakvim opštim psovkama koje nisu upućene nikome konkretno, već su kao sopstveni vapaj zbog patnje u koju su se gurnuli.

Sigurno da bi ljepše bilo da svi nabacimo osmijeh kao Eliud Kipchoge poslije 35. kilometra na maratonu kako bi popravili efikasnost trčanja (što studije tvrde da je moguće), ali nije se ni on smiješio u Londonu prošle godine. Dok ima goriva lako se smješkati, kad nestane goriva, onda ostaju psovke.

Lična perspektiva

Psovka označava uvrjedljivu riječ, sintagmu ili rečenicu koja nije prihvaćena u društvu koje se drži bontona, stoga se smatra nepristojnom i neprikladnom.

Lično, kao i velika većina trkača, dolazim u ovu situaciju na trkama u kojima gubim kontrolu, a to se dešava i nije iznenađujuće. Ali jednako tako, i još češće, na treninzima kad sam potpuno sam, ali u nekim težim fazama aktivnosti ili premorenosti. U treningu se ipak većina ne dovodi u ovaj položaj. Nekad mi tek nesvjesno, instinktivno izgovorena psovka usred treninga bude signal za pomisao: “Oho! Zar sam već tu!? Zar sam krenuo toliko umoran i neoporavljen da već psujem!?” U mom slučaju je to odličan znak za prepoznavanje situacije kad treba prestati sa treningom. Kad bi još samo taj znak/psovku ispoštovao…

Obično psujem fudbal. Ne što ga ne volim. Upravo je suprotno, klasični sam balkanski fan fudbala. Moja psovka je izišla iz jedne šaljive psovke kojom često komentarišemo trenutno stanje na zelenom terenu: “Jebo fudbal kad ga svak igra!”. To je predugo, pa je u trkačkom treningu ostalo samo: “Jebem ti fudbal”! To se prosto ustalilo da prvo izleti.

Snaga psovke

Po studiji (LINK) koju su radili naučnici sa britanskog univerziteta Keele, objavljenoj marta 2018. godine u časopisu “Psychology of Sport and Exercise”, glasno psovanje može uvećati snagu sportiste. Psovanje naglas, po jednoj drugoj studiji (LINK), povećava toleranciju na bol.

Oni su proveli dva testa fizičkih sposobnosti i utvrdili da su učesnici studije proizveli više snage kad su se bodrili psovkama, nego neutralnim riječima.

Prva grupa od 29 ljudi je radila sprinteve na biciklima, prvo uz psovke, pa onda uz korištenje neke neutralne riječi. Druga grupa od 52 ljudi je radila izometrijsku vježbu ruku, također prvo psujući naglas, potom izgovarajući nešto neutralno. U oba testa su više snage proizveli kad su psovali.

– Psovka očito pomaže snazi i izdržljivosti, ali tek moramo ustanoviti zašto. Znamo i to da psovke pomažu ljudima da bolje tolerišu bol, rekao je psiholog Richard Stephens.

Kada psovka konkretno pomaže?

– Psovka neće pomoći kad trčite umjerenim tempom i psujete svako par sekundi. Ali kad se tjerate do maksimuma, psovke bi mogle napraviti razliku. Ako psovke često koristite u svakodnevici, onda njihov efekat neće biti jednak kao kod onih koji nisu istrošili taj mehanizam, odnosno nisu desenzibilirali psovku, rekao je jedan od pokretača studije, profesor David Spierer.

Zaključak

Kako god sve ovo shvatili ili interpretirali, odnosno jesu li trkačima psovke neki oblik olakšanja, prosti izražaj trenutnih osjećanja, frustracije, nezadovoljstva, ili njihovo posezanje za dodatnom snagom, koliko će vam popraviti pejs ili ne, činjenica je da mnogi u teškim fazama instinktivno “posežu” za njima.

Vaši komentari

Banner
Podijeli objavu
Prethodni članakZIMSKI TRENING: Najbolji period za brdska trčanja?
Sljedeći članakDR. ADEM BALIĆ: Moj drugi maraton
Moje trčanje - trcanje.net je prvi bh. specijalizirani web portal o trčanju. Cilj nam je popularizacija i promoviranje trčanja, prije svega u Bosni i Hercegovini. Osobit naglasak stavljamo na promociju prirodnih ljepota i kulturno-povijesne baštine naše zemlje.