Piše: Uroš Gutić
U ovom tekstu ću pokušati objasniti zbog čega je dobro održavati kontinuitet treninga.
O temi “Motivacija i disciplina” čitajte na LINK-u.
Fiziološki aspekti treninga
Uroš Gutić je jedan od najboljih bh. atletičara u trkačkim disciplinama. Završio je Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, smjer Atletika. Paralelno sa trkačkom karijerom se bavi i trenerskim poslom. Za stručno vodstvo mu se možete obratiti preko Facebook profila.
Svaki trening ostvaruje određene fiziološke prednosti, koje se razlikuju od treninga do treninga odnosno cilja koji se želi postići treningom. Neke od veoma bitnih fizioloških prednosti koje se ostvaruju treningom su:
- Povećan broj i veličina mitohondrija,
- Povećana aktivnost aerobnih enzima,
- Visoko skladištenje glikogena i dobro iskorištavanje masti,
- Ekonomija trčanja,
- Povećanje V02max,
- Povećanje laktatnog praga.
Različiti treninizi ostvaruju različite prednosti. Ovaj put neću detaljnije opisivati fiziološke aspekte treninga, suština je da se ovdje ne radi samo o običnom trčanju i da je to mnogo kompleksnije nego što se čini.
Kontinuitet u treningu
Smatram da je jedna od najvažnijih stvari održavati kontinuitet u treningu. Jer da bi se poboljšala bilo koja od navedenih komponenti, potrebno je vrijeme, mjeseci, godine, a sve se može izgubiti i za mjesec dana bez treninga. Istina je da je svako novo vraćanje u trening lakše od prethodnog, odnosno organizam se navikava na takav sistem i brže se vraća na stari, ali tu nema napretka.
U tom slučaju se stalno vrtimo oko istih rezultata jer se ona energija koja bi se mogla iskoristi za napredak, stalno troši na ponovno vraćanje u trening. Uvijek ima trkača koji treniraju na takav način, oni se odlikuju velikom motivacijom za trening, ali to ne traje dugo, 1-3 mjeseca, tada odlično treniraju, odlično trče, ali prosto „izgore“ u tome, potrebna im je pauza i onda nakon nekog perioda se opet vraćaju u trening. Sa druge strane mislim da je mnogo bolji način da se održava kontinuitet, možda se trenutno ne postižu željeni rezultati, ali u trčanju (naročito dugoprugaškom) najbolji rezultati dolaze nakon 10 godina (i duže) treniranja, ali u tih 10 godina je potrebno trenirati konstantno. Pod kontinuitetom ne mislim da se konstatno drži određen obim i intenzitet treninga, tijelu je potreban odmor i za to postoji valovitost dinamike opterećenja, odnosno u treningu se planiraju periodi oporavka i obaranja i intenziteta i obima (u mom slučaju kada je sve po planu, nakon 4 sedmice treninga, imam jednu „rasterećenu sedmicu“, gdje i dalje treniram ali uglavnom oborim obim za 20-30%).
Iako znam da se pasivni odmor često koristi, odnosno periodi u kojim se ne radi trening uopšte, lično mislim da za to nema potrebe, zbog svega što sam ranije napisao. Nema smisla otežavati sebi povratak na stari nivo, ali aktivan odmor svakako (praktikujem od 7 dana, 4 lagano trčanje / neka druga aktivnost, 3 odmor).
A šta ako ne mogu da trčim?
Kao i svaki sport, trčanje ima rizik od povreda i jednostavno nekad nismo u mogućnosti da trčimo. Mislim da je prvo bitno preduzeti sve potrebne mjere da do toga ne dođe kao što su: raznovrstan trening, trening snage, realan cilj, itd. Ukoliko ipak do toga dođe, poželjno je pronaći neku drugu aerobnu aktivnost, a ukoliko ni to nije moguće, ozdraviti i pokušati shvatiti do čega je bio problem, da se to više ne ponovi.
Zaključak
U trčanju je potrebno biti strpljiv i uporan, doći će rezultat, a to sve ima veze sa kontinuitetom. Iskreno meni nema smisla da trkač jednu sedmicu ima obim 200 kilometara, a naredne 80, po meni nikakav benefit treninga na duge staze se tako ne ostvaruje.
Vaši komentari
