- Ime, prezime i mjesto boravka?
– Sreto Krstić, Beograd.
- Kad i kako ste se počeli baviti trčanjem?
– 2010. godine, Petrovdanske trke u Vlasenici, a zatim regionalna i republička takmičenja prvo na nivou škole, zatim i kluba. Do tada sam trenirao fudbal, a onda sam postao državni prvak na 3.000m za mlađe juniore, i u potpunosti ostao samo u atletici.
- Koliko često trčite?
– 6/7 puta sedmično.
- Koja je vaša omiljena trkačka disciplina?
– 5.000m i 10.000m.
- Koliko trka trčite godišnje?
– Oko 20.
- Koliko pari patika za trčanje koristite i koje su vam omiljene?
– 2/3, Zoom fly 4.
- Ako vam je to važno, podijelite sa nama lične rekorde (npr. na 5K, 10K, 21.1K, 42.2K…).
– 5.000m – 15:55, 10.000m – 33:50, 21.1 – 1:14:49.
- Šta vam se sviđa i ne sviđa u trčanju?
– Sviđa mi se najpre što sam upoznao mnogo prijatelja za čitav život, što se zaista mnogo putuje i mnoga mjesta mogu da se posjete, i sam zdrav način života i na kraju ono da kažemo nadmetanje i sa konkurencijom i samim sobom.
Ne sviđa mi se što je trčanje u nekim stvarima otišlo predaleko. Danas je svako trener (istrči par trka, ode na neki kurs i eto ga sve zna), svako ima znanja (sarkazam), trčanje je postalo biznis i to mnogi koriste u negativnom smislu. Nisam protiv velikog broja trka, naprotiv, treba da se borimo da atletika bude što masovnija i raširenija, ali sam protiv ljudi koji to koriste na loš način.
- Najdraži i najteži dio trkačkog treninga?
– Najdraži dio treninga su svakako brže dionice od 200 do 400, a najteži tempo.
- Preferirate li trčati sami/u grupi/sa partnerom?
– Kombinujem sve varijante u skladu sa vremenom i uslovima.
- Omiljena trkačka trening ruta?
– Ada Ciganlija, obeležena staza u jednom smjeru 4km.
- Kojih se svojih trkačkih rezultata/postignuća najradije sjetite?
– Učešće na prvenstvu Evrope u krosu u Beogradu, te nastupi za reprezentaciju na Evropskim i Balkanskim prvenstvima.
- Preferirane trke na kojima ste učestvovali u BiH i inostranstvu, i zašto?
– Trke u BiH na koje rado idem i koje su po meni sjajne su: Živinice, Gradiška, Ugljevik. Ravne su i sjajne za rezultat, a same organizacije su odlične. Staze koje nisu baš ravne, ali su organizacije odlične su Srebrenik i Banovići i takve trke uvijek treba podržati.
- Trke koje su vas razočarale, i zašto?
– Reću Banja Luka maraton. Razlog, jednostavno smatram da su cijene startnina ogromne, a pobjednik na maratonu dobije… ništa. Moje mišljenje je da se na svakoj trci moraju nagraditi najbolji, jer su uložili trud veći od ostalih da bi se tu našli. Pojedini organizatori to ne uzimaju u obzir. Takođe, trke u organizaciji NGO Maratona Sarajevo me više ne privlače, jer ono što se da, ne prati ono što se dobije. Mislim da je suludo uslovljavati trkače da snimaju videa kojima pozivaju trkače na trku da bi dobili besplatne startnine. Stava sam da ako neko zaslužuje startninu na osnovu rezultata, treba da je dobije. Napomenuću da je ovo moj lični stav, ne gledamo svi isto. Imate primjer Podgorice, koja ispoštuje sve trkače i elitne i rekreativce bez ikakvih uslovljavanja.
- Najdraži benefit koji vam donosi trčanje/takmičenja/trke?
– Prijateljstva, zdrav način života, takmičenja.
- Kako se motivirate za trčanje?
– Nemam poseban način, jednostavno volim da se bavim ovim sportom i već sam dugo godina tu.
- Pratite li atletiku i imate li trkačkog uzora?
– Pratim, ali iako trčim duge pruge, znamo, Bolt nam je svima onako… drugačiji u srcu.
- Da li biste, i zašto, drugima preporučili trčanje?
– Da, svima, jer je sport koji je bazičan, koji je da kažemo dostupan svima. Možemo reći da sve kreće od trčanja, od malih nogu pa dalje. Svako u skladu sa svojim mogućnostima i talentom, umjereno, zdravo.
- Trkački cilj za budućnost?
– Popraviti rezultate na 5, 10 i 21 i možda probati maraton za godinu, dvije.
- Možda imate neku ideju/misao/detalj/poruku koje biste dodali, a nismo vas pitali?
– Nemam, sve obuhvaćeno.
Vaši komentari
