TRČANJE I PSI: Znamo da “neće ništa”, ali šta možemo uraditi u slučaju nužde?

Piše: Ersan Bijedić

Slična iskustva imam i sam, pa sam se odmah prisjetio treninga 9. januara ove godine, čije posljedice dijelom pokazuje i ovaj STRAVA LINK.

Neće ništa

Običan trening je začinjen ugrizom psa, i to ne lutalice, nego sa povodca puštenog psa koji je bio sa vlasnicom sa standardnim upozorenjem: “Neće ništa”. Nastojao sam

Koliko god psi bili miroljubivi, nema tog vlasnika koji može garantovati da njegov pas neće ugristi.

protrčati ne obazirući se previše jer me upravo iritira taj dio kad moraš mijenjati putanju trčanja iako pas ima vlasnika koji bi ga trebao pripaziti. Ali naravno, standardno neodgovornog. Lakše se izborim sa lutalicom, tu znaš na čemu si i da moraš biti oprezan. Kad pas ima vlasnika, tad ne znaš kakav ga tip vodi, a obično naivno računaš da je pametniji i odgovorniji od svog psa. To u praksi vrlo često nije tako. Tako sa jednog opuštenog trka u prirodi dolaziš u situaciju da moraš u hitnu na previjanje i na terapiju antibioticima sedam dana.

Samo se igra

Drugo iskustvo, koje smatram posebno iritantnim, je kad trčeći nasipom nailazim na vlasnike koji su u šetnji pustili psa sa povodca, što automatski znači da će me pomesti u nastojanju da prođem pored njih u trku. Kad primijetim da ne misle osigurati prolaz, bar 50m prije nastojim reagovati:

– “Šefe, pričuvaj ga”

– “Neće ništa”

– “Znam da neće, ali neću da me zaskače”.

Dobar dio ih reaguje na prvo upozorenje, a 50m prije počinjem upozoravati radi onih kojima moraš dati dodatno objašnjenje. Pa ipak, na kraju bude čak i onih koji ne reaguju adekvatno ni poslije toga. Nekima je izgleda teško shvatiti da želiš samo proći neometan, a moraš biti jako neinteligentan vlasnik ako ne shvaćaš da će se pas sigurno zaletiti i zaskakati nekoga ko prolazi pored njega u trku.

– “Samo se igra”

Pa nisam ja izišao da se igram sa tuđim psom!?

Vjerujem da se mnogi čitaoci portala Moje trčanje mogu prepoznati u sličnim situacijama, ali ovdje je džaba vaziti o neodgovornim vlasnicima. Bitno je to šta trkač može napraviti ako na svom treningu naiđe na psa?

Šta trkač može?

Znamo da su psi u osnovi miroljubivi i vrlo često dobri trkački partneri, međutim u ekstremnim situacijama je itekako potrebno znati kako se odbraniti.

Moja iskustva su takva da su na predjelima gdje trčim opasni psi uglavnom u kapijama, boksovima ili zavezani. Sa lutalicama u 99 posto slučajeva nema problema, nekad je dovoljno malo zagalamiti, a ako se radi o težem slučaju pali fora da krenem posegnuti za nečim na tlu i psi uvijek ustuknu (nikad ne bacam ništa na njih).

U slučaju da se nađete pred opasnim psom koji bi vas potencijalno mogao napasti, savjetuje se da pokušate ostati mirni.

Ovo su osnovne preporuke:

– prestanite trčati

– izbjegavajte pogled u oči

– prekrižite ruke na prsima

– potpuno se umirite

– ne okrećite mu leđa

– kad se pas umiri, polako se udaljite.

U slučaju da ne popusti sa agresivnošću možete skrenuti pažnju psu dajući mu nešto drugo s čim će se zabaviti, npr. svoju bocu sa vodom, ili mu glasnom komandom narediti da odstupi.

Ukoliko vas pas ipak napadne, preostaje vam upotrijebiti svu silu jer takvi napadi mogu biti fatalni. Udarcem nogom možete dobiti dovoljno vremena da se sklonite. Peper sprej je dobra opcija za odbranu. U ovoj situaciji je u redu dići glas i pozvati pomoć. Ako ste u takvoj poziciji, iskoristite težinu svog tijela i pritiskom koljenima onesposobite psa. U slučaju pada na tlo, preporuka veterinara na Wiki How (LINK) je sklupčati se u položaj fetusa te rukama zaštititi glavu i vrat.

Ako vas pas ipak ugrize, obavezno se javite u bolnicu. Možda rana ne treba šivanje, ali zahtijeva injekcije protiv tetanusa, bjesnoće ili antibiotike.

Vaši komentari