TRČANJE: Bezbjednosna upozorenja i preporuke za tvrdoglave (mazohiste) 2

Nakon mnogo pokušaja da trčim bolje, i mnogo epskih promašaja u načinima i taktici, mogu reći da počinjem da učim. Bilo je tu mnogo rada, uglavnom kampanjskog. I mnogo patnje, koju osoba sklona učenju na vlastitoj koži mora proći.

0
964

Piše: Hanifa Terzić

U ovom sad već prilično dugom nizu godina samoanalize, samokritike, i svega sa prefiksom „samo“ što mi nanosi duševnu bol, često se zapitam „uči li noćas neko u ovom gradu japanski“.

Podijeliti ću s vama neke (nadam se) naučene lekcije. U nadi da će makar jedna od tih stvari nekoga poštediti patnje koju sam ja morala proći na sopstvenim nogama.

(prvi dio…)

# Poređenje s drugima

Sretni smo svjedoci vremena u kojem je javni prostor dostupan svima. Ako ste početnik u trčanju, rado ćete pogledati šta rade drugi trkači, kako treniraju, njihov tempo, kilometre… Ljudski je da ćete se porediti s njima. Ono što je jako bitno, je da to poređenje nikako ne smije uticati na vaš tempo napredovanja. Da, taj neko ko je počeo kad i vi, a danas trči nekakva čudesna vremena na treninzima ili utrkama… Ide vam na živce pomalo?

Prvo, vi niste on/ona. Vi ste vi. Sa svojim poslovima, porodicama, obavezama, i sportskom prošlosti koju imate (ili nemate uopšte). Jedini način da napredujete je da startate tamo gdje se nalazite u ovom trenutku. Preskakanje koraka s ciljem bržeg napredovanja, će vas samo usporiti dugoročno. Kontinuitet će vas dovesti tamo gdje želite biti. Nema kratica, nema magije. Prihvatite sebe i svoje životne zadaće na koje morate odgovoriti, i uklopite trening u raspored. Jedini plan koji radi je onaj koji možete podnijeti bez stresa jedno duže vrijeme.

Zapamtite: STVARI NIKAD NISU ONAKVE KAKVE IZGLEDAJU.

Dešavalo mi se da regularno budem bolja na utrkama od nekoga ko je po objavljenim treninzima trebao biti mnogo bolji od mene. Dešavalo se i da budem lošija od nekoga ko izgleda kao da uopšte ne trči.

# Očekivanja

Nekad sam pročitala,

– Na utrci lako možeš biti slabiji od onoga kako si trenirao. Ali vrlo teško ćeš biti bolji od onoga kako si trenirao.

Apsolutni početnici to ne mogu razumjeti – razumljivo. Svaka utrka je PB. Ništa neobično, za početnika. Onda jednom dođeš do te svoje prve granice (vjerujem da ih ima više), i poslije toga ide jako, jako teško. U svako doba možeš istrčati približno toj svojoj granici, ali vrlo teško možeš spustiti više od minute. Tad nekad počneš razumjeti šta je pisac gore htio reći. Ideš na utrke, i sad već imaš prilično dobar osjećaj šta da očekuješ. Znaš kad si blizu novog PB, i ako uspiješ, to je sreća neviđena. Ako ne, i dalje imaš onaj svoj zagarantovani prag.

# Foam Roller

Banalna sprava. Prije tri godine mi dao Almir, FMS trener iz kluba u kojem radim, taj čuveni roller. Kaže, probaj obavezno, mnogo će ti valjati. Meni to bilo smiješno. Šta se imam kotrljati bezveze. Treba samo trčat. Ali hajde, pokušam da se zakotrljam. Prvi dojam – ta stvar boli ko sam đavo. Izgleda bezazleno, a boliii, fuj! Naravno da me to izazvalo da probam ponovo. I ponovo. Danas sam ponosna vlasnica četiri takva, razne varijacije, i odgovorno tvrdim da nema života na zemlji bez kotrljanja. Ok, ovdje bi se i astronomi složili.

# Istezanje

Jedna od boljih stvari za prevenciju povrede. Srećom, to mi nije mrsko. Navikla se patiti na TKD-u i kick boxingu, pa mi je ok. Zapostavila sam bila istezanje, i ukočila me zadnja loža momački. E, onda lijepo sjedneš na kauč, uzmeš tu svoju nogu, jednu po jednu, ispružiš pored sebe i kuliraš neko vrijeme. Ako možeš, podigni je na 2-3 jastuka, da se bolje pati. Isteži se u svim smjerovima, kad god možeš, dok gledaš film, čitaš knjigu, radiš… Samo lagano, do granice boli. Tvoje noge će to voljeti.

# Masaža

Ovo mi je bilo baš ono mrsko da idem. Boli, brate. Tek kad me dograbi za mišiće, skontam koliko sam ukočena. Treba mi jedno sedam dana da se nakanim da zakažem. Onda odem tamo i preplačem cijelu sesiju, kukam naglas, dok me čovjek ne zamoli da budem tiša, da ne rastjeram ostale klijente. Ali poslije se zaista osjećam bolje. Evo, odmah se preznojim od muke kad se sjetim sportske masaže. Ali idite, valjaće vam. Ozbiljno.

# Broj utrka

Svaki dan, u pogledu broja utrka u regionu, napredujemo. Ne mogu noge to stići. Lijepo je. Druženje, trke, i te medalje nekome znače… Ali satra se čovjek. Prvo, vikend na putu znači da nemaš vikend za odmor. Pusti to da te druženja opuste i da uživaš. Do neke granice, da. Ali u ponedjeljak si na poslu, a ono što inače završavaš vikendom – nije završeno, i startaš radnu sedmicu sa mnogo zaostalih obaveza, a umoran. Jedan ili dva vikenda je to ok, stigne se. Ali ako od marta do maja imaš deset ili  više takvih, da ne spominjem napor trčanja koji se tu podrazumijeva, ti si jedan hronično umoran čovjek.

Drugi razlog protiv trčanja svake utrke za koju si čuo, je gubljenje kontinuiteta u treningu. Rekreativac ima glavne treninge vikendom, jer za život radi nešto drugo. U režimu jedna utrka sedmično, dođe ti trčanje utrka – kao trening. A to je poskup trening, i prilično nema smisla. Osim ako vam je jedini cilj finišerska medalja, i ne opterećujete se vremenom. Napredak se tako ne postiže. Biraj svoje bitke, i treniraj za njih. Ako želiš bolje vrijeme, jedino tako će ići.

# Ne shvataju te ozbiljno

Rodbina i prijatelji. Do juče si jeo i pio šta ti padne na pamet, a sad se nešto foliraš. Popij večeras, još ovu subotu…  Šta ti fali, neće ti ništa biti od jednog pića… Od onih sam što nalaze zadovoljstvo u tome da izlazim iz klubova “na metli” nakon treće molbe konobara, jer bi htio kući. Paralelno treniram. Nema od toga ništa, ali neki me đavo tjera u kafanu, a drugi đavo ne da odustati od sporta. Onda se smučim samoj sebi. Mnogo puta sam otišla na utrku nakon cjelonoćne pijanke. Treba naći balans, tako da uradiš šta treba, a onda udovoljiš dragim ljudima. Nije uvijek lako. Iz njihove perspektive, moj maraton je za ČAK sedam sedmica, iz moje je to SAMO sedam sedmica. Iz iskustva velim, pokušaj da se stigne i jedno i drugo završi teškom iscrpljenošću, padom imuniteta, i “kačenjem” svakog virusa gripe koji naleti u zraku. Može se, ali košta previše.

Sve ovo ćete pročitati u stotinama članaka o trčanju. I nećete vjerovati, kao što nisam ni ja. Nije da nisam vjerovala, nego sam mislila da može bez toga.

Može. Ali ovako je lakše.

Možda makar nešto od toga ostane u sjećanju, i možda nekoga poštedi nepotrebne muke. To bi me učinilo sretnom. Skoro kao sportska masaža. Kad se završi.

Vaši komentari