Piše: Mahir Mujić
Čisti dokaz da se sve može kad se radi iz ljubavi prema Sarajevu i sportu.
Vratimo se na početak, tačnije 23. 11. 2018. Na novogodišnjoj trkačkoj žurci u organizaciji NGO Maraton prilazi mi Darko Lončar i govori kako će Atletski klub Novi Grad organizirati maraton početkom januara u Sarajevu, šta mislim o ideji i da li bih ja trčao. Ja sam odmah podržao ideju i od tog dana sam pratio sva dešavanja oko organizacije.
Iz dana u dan priča je rasla, datum maratona je 20. 01. 2019., zima, snijeg, vjetar, smog, led, ali idemo… Prijavim se među prvima i odmah odlučim napraviti humanitarnu akciju za malenog Riada Dubravca i prodavati kilometre baš sa ovog neobičnog Sarajevskog maratona.
Izabran sam za muškarca godine BiH 15. 12. 2018. zahvaljujući atletici i humanitarnim akcijama koje sam radio za bolesnu djecu. Deset dana sam hodao od TV kuće do TV kuće… Već najavio humanitarnu akciju za Riada, ali zbog novogodišnjih praznika malo sam stopirao priču i taj period iskoristio da odradim zadnji trening dužine u 2018.
30. 12. 2018.
Centar Safet Zajko, po dogovoru u 8:00 ja i Darko Lončar smo krenuli na trening dugačak 42.195m. Tj. odlučili smo da trčimo i testiramo stazu za prvi Sarajevski maraton. Taj dan je bio baš velik smog i nekako pored otvorenog saobraćaja najviše sam se bojao tog otrova u zraku. Odmah poslije Nove godine odlučio sam pozvati glavnog „krivca“ za ovu lijepu priču Elmira Ćerimagića da mu predložim da svi trkači koji koji žele mogu trčati za Riada i pomoći mojoj akciji. Ćera je to prihvatio i kroz nekoliko dana se javilo deset trkača za prodaju kilometara od prvog Sarajevskog maratona.
RIAD – Humanitarna akcija
Riad je dječak koji je rođen sa cerebralnom paralizom, ostao je bez majke sa 10 mjeseci i trenutno je na liječenju u Dubrovniku. Moj cilj je bio da sakupim 2110.00 KM, a sa ostalim trkačima koji su također trčali za Riada sakupit ćemo skoro 5000.00 KM. Ja i moja buduća fondacija MM Dreams svakog trkača koji je odlučio prodavati kilometre za Riada nagradili smo posebno dizajniranom majicom.
Štafeta „Dame biraju“
U jednom neformalnom razgovoru sa Ervinom Pašićem, prijateljem trkačem, dogovoramo da trčimo štafetu na Unusual maratonu. Sve što nam treba jeste žensko, jer je pravilo da jedan član štafete mora biti žensko. Prve svoje trkačke korake sam napravio u januaru 2018. sa Mirelom Babić na Vrelu Bosne i odlučim baš nju pozvati i ponuditi da trčimo štafetu. Što je ona normalno kao zaljubljenik u trčanje objeručke prihvatila.
Plan za Unusual Marathon
Na prošlogodišnjem Mostarskom polumaratonu sam se onesvijestio i od tog dana ja svaku svoju trku i trening vrlo dobro analiziram i detaljno se posvetim. Odlučio sam da Unusual Marathon bude trening za polumaraton u Splitu i maraton u Beču pa sam odlučio da odradim 30 kilometara što jače mogu, da bih kasnije kroz analizu mogao vidjeti jesam li spreman za sve ove izazove. Normalno, cilj mi je bio da izvučem štafetu od 14 kilometara što bliže 60:00 minuta jer samo na taj način možemo doći do Top 3 pozicije. I gledajući spisak prijavljenih znao sam da mogu završiti u Top 10 maratonaca.
Ciljevi za prvi dio 2019.
Moj glavni cilj za prvi dio 2019. je Split polumaraton za 1:30h (PB 1:33) Beč Maraton 3:20 (PB 3:29) i završiti polu triatlon u Kotoru 7. 5. 2019.
20. 1. 2019. Unusual
Ustajem u 6:30, izlazim vani, temperatura je u blagom minusu, snijeg pomalo pada. Kontam, ma bit će ovo dobro. Onako tješim sam sebe, psiha je najvažnija… Moj doručak mora biti najmanje 2 sata prije početka maratona, najviše mi odgovara supa sa piletinom i domaći mamin džem i med. Oblačim se i izlazim iz kuće u 8:30, sa prijateljem odlazim do Centra Safet Zajko i već na prvu se osjeća ta energija. Onako posmatram… raja skakuće, trčkara, razgovara, uživa… Kamera i fotoreportera kao da je Sarajevo Film festival, ali stvarno je ova neobična priča privukla pažnju. Nalazim se s trkačima koju su podržali moj projekat TRČIMO ZA RIADA i poklanjam im majice, poslije toga zagrijavanje i dogovor za štafetu sa Mirelom i Ervinom. Uzimam Mirelin bijeli Garmin jer se ruta isključivo mjerila preko aplikacije Strava tako da smo odlučili moj sat je za moj maraton, a Mirelin je za štafetu.
U 10:00 je start prvog Sarajevskog maratona, a meni u glavi prolazi samo jedna stvar, a to je kako ću ja nekada za 20 – 30 godina moći reći da sam trčao prvi i nadam se svaki Sarajevski maraton.
Krenuli smo, moj prijatelj Valter iz Tuzle kaže: “Mahe ja ću ići oko 5:00”. Ja znam da sve sporije od 4:30 može ugroziti plan za štafetu, ali ipak poslije tih 14 ostaje mi 28 kilometara. Ma idem se testirati pa šta bude. Završim svoju štafetu za 61:35 (4:24), predajem Mireli sat, a ona će onako ležerno “Mahe ti nisi normalan, šta ti je”. Idemo zajedno koliko god budemo mogli.
Okrepne stanice doslovno kao švedski stol, policija je odradila profesionalno svoj posao, na svakoj raskrsnici su zaustavili saobraćaj u momentu kada su trkači prolazili i svaka im čast, stvarno sam ponosan na organizaciju i sve što se dešavalo taj dan.
Korak po korak stigao sam do polumaratona, vrijeme 1:33:40. Mahe uspori, valja još pola, a Vrelo Bosne nije čisto od snijega. Izvučem jako 30 kilometara kao što sam i planirao, onda lagano spustim tempo jer sam odradio sve što sam želio, još samo da dođem do cilja.
Oko 32.-og kilometara prestiže me Pašić i govorim mu da smo zvanično 3. u štafeti samo da nastavi istim tempom. Korak po korak, kroz pet općina, po ledu, snijegu, stepenicama, vjetru, smogu, ali pun energije završim prvi Sarajevski maraton za 3:35:40, što mi je donijelo sedmu poziciju u ukupnom poretku maratonaca.
U cilju su me čekali moji najbliži, a ja sam imao još samo jednu brigu, a to je moj zet Aldin Muminović kome je ovo prvi maraton i nekako sam se bojao, ali na kraju je uspješno završio i postao maratonac na poseban način u svom gradu. Ovaj neobični i jako težak maraton istrčalo je još 42 maratonca (6 hrabrih dama i 37 mušketira).
Ja bih posebno istakao one najhrabrije, a to su naši novi maratonci, maratonci kojima je ovo bio prvi maraton u životu, a koliko znam prvi maraton po jako teškim uslovima istrčali su Džana Avdić, Aldin Muminović, Emir Hastor, Edin Hajvaz, Edin Cipurković, Damir Sejdin, Saudin Drugovac…
Zaključak
Jako lijepa, pozitivna i što je meni posebno drago humanitarna priča. Bilo mi je čast biti dio ovog projekta i jako lijepo je trčati maraton u gradu gdje si rođen. Radujem se sljedećoj godini i drugom Unusual Marathonu u Sarajevu! Dotad, trkački pozdrav!
Više o Unusual Marathonu čitajte na: LINK1, LINK2, a povirite i u naš FOTO ALBUM.
Vaši komentari
