Je li vrijeme za maraton u Sarajevu/Banjaluci?

Bosanskohercegovačka trkačka zajednica u posljednje vrijeme ne raste samo brojnošću rekreativaca koji su prepoznali ljepotu ovog sporta, nego i novim trkama koje se sve učestalije organizuju.

482

Piše: Ersan Bijedić

Istina, ako to uporedimo sa regijom, onda je ponuda još uvijek siromašna, ali je s druge strane znatno veća nego npr. prije tri godine. Naravno, ključ je u brojnosti samih trkača i prostom odnosu ponude i potražnje.

U svakom slučaju, koliko god ih bilo, trkači se kod nas zasad (kad je u pitanju cestovno trčanje) mogu oprobati uglavnom na distancama do 21,1km (polumaraton). BiH ima i maraton “Stazama Branka Ćopića” (Hašani – Bosanski Novi/Novi Grad) koji će zauvijek ostati upisan kao prvi domaći na ovoj dionici, ali je ipak jasno koji bi to gradovi mogli privući ozbiljniji broj trkača i eventualno napraviti trku značajnijih razmjera na 42,2km.

Upravo maraton u Sarajevu ili Banjaluci je i tema ovog teksta.

Koliko ima smisla?

S jedne strane uočavamo da u regiji svi glavni gradovi imaju maraton, a s druge da te trke i nemaju baš veliki broj učesnika. Vodeći tabelu TOP 50 maratonaca iz BiH mogli smo osim onih 71 kod nas upisanih u obje konkurencije za 2016. godinu (50 muškaraca, 21 žena), ispratiti i još nekih 50-tak muških trkača – maratonskih finišera koji su imali nešto lošija vremena pa nisu na ovom popisu. Dakle kad bi se čak i svi oni pojavili, imali bi stotinjak (ili, teoretski, uz one koji možda ove godine nisu trčali 42,2km, maksimalno 150 – 200) domaćih maratonaca na jednoj takvoj trci u našoj zemlji. Tako je jasno da bi maraton u Sarajevu/Banjaluci možda u ovom trenutku bio pomalo pusta trka, ali i to da se u okolini na sličnim temeljima (negdje malo boljim, ali ponegdje i lošijim) organizuju takmičenja na maratonskoj distanci. Uz to se samim omogućavanjem da se okite titulom maratonca time i potiču novi trkači na ohrabrenje i pomjeranje vlastitih granica.

Šta kažu organizatori?

Najpozvaniji da o svemu tome govore svakako su sami organizatori koji jedino kompletnu priču i mogu konkretizovati. Zato smo kontaktirali Erola Mujanovića, direktora NGO Marathon Sarajevo i organizatora Sarajevskog polumaratona, te Vladimira Seleca, predsjednika TRK Banja Luka i direktora Banjalučkog polumaratona. Evo šta su oni rekli na ovu temu…

1. Koliko je bh. trkačka scena sazrila za maraton?

2. Razmišljate li o uvrštavanju dionice maratona u svoju sportsku manifestaciju i kad bi mogli očekivati prvo izdanje?

EROL MUJANOVIĆ

erol
Olivera Jevtić i Erol Mujanović

1. Pitanje je šta tačno nazivamo trkačkom scenom, jer za masovnu i održivu trku koja opstaje i raste s vremenom vam treba izuzetno posvećen i vizionarski organizacijski i volonterski tim, javnost i zajednica trkača iz BiH i regiona, finansijska podrška partnera iz privatnog sektora i svaki vid podrške partnera iz javnog sektora (od finansija do policije i lokalnih vlasti koje trebaju podržati projekat). Sva 4 navedena elementa moraju biti zrela, spremna i uvezana ako želite odličnu maratonsku trku. Trenutno, što se tiče Sarajeva svaka od navedenih stavki bi trebalo da dodatno napreduje za jedan dobar i masovan maraton.

2. U udruženju Marathon mi od prve godine razmišljamo o maratonu i tehnički to se zaista može napraviti odmah. Međutim mislim da tu ne treba žuriti i biti nestrpljiv, čak je i milionskim gradovima poput Beograda i Zagreba trebalo preko 20 godina da maratonska trka liči na nešto i da bude lijepo na svakom dijelu trke te da se ne osjećate sami i izolovano npr. na 30. ili 40. kilometru zbog nedovoljnog broja trkača i nedostatka publike.

Konkretno, u  udruženju Marathon smo napravili stratešku odluku da ne organizujemo maraton dok ne budemo imali kritičnu masu od 800 do 1000 trkača maratona odnosno preduvjete za izvrstan maraton, a ne bilo kakav, čime bi se opravdalo zatvaranje saobraćaja u jednom vrlo specifičnom gradu kakvo je Sarajevo. Mislim da ćemo 1000 maratonaca moći imati kada polumaraton dosegne 4000 – 5000 učesnika. Radi se o čistoj statitističkoj računici i procentima.

Dodatni razlog za to je činjenica da želimo da maratonska trasa bude jednako atraktivna kao polumaratonska odnosno da bude u centru grada. Zatvaranje saobraćaja i glavnih saobraćajnica na 6 sati u gradu koji je u kotlini mora imati kritičnu masu i masovnu trku iza sebe u protivnom ćete navući gnjev građana i napraviti lošu sliku za partnere i sponzore koji su iza trke. Želimo da naš prvi maraton bude pun pogodak i zato smo spremni sačekati još nekoliko godina.

Ako uslovi ostanu isti vrlo je moguće da prvi veliki grad organizator maratona u BiH bude Banja Luka, imaju dobar tim, bolju konfiguraciju terena od Sarajeva, podršku lokalnih vlasti i zajednica im brzo raste. Ali u principu to je odluka organizatora trke želi li odmah da napravi prazan ili poluprazan maraton u BiH (otprilike sve ispod 1000 učesnika maratona) ili da sačeka da se u društvu stvori još veći broj trkača i da onda organizuje maraton na najboljoj gradskoj lokaciji za 1000 – 2000 maratonaca o kojem će cijeli region pričati.

VLADIMIR SELEC

selec
Haile Gebrselassie i Vladimir Selec

1. Maratoni se u regionu organizuju već dugo vremena. Beograd 30 godina, Novi Sad 24 godine, Zagreb 25 godina, Ljubljana je nedavno imala 21. izdanje. Činjenica je da je, sa izuzetkom Ljubljane, bez obzira na godine postojanja, trkački rekreativni pokret u ovom periodu stagnirao. Pridavalo se relativno malo pažnje organizovanoj edukaciji trkača, kao i razvijanju rekreativnih trkačkih klubova. Organizatori trka se nisu trudili da obogaćuju ponudu, povezivanje između trka i rekreativnih trkačkih klubova nije postojala ili je išla teško. Bez ispunjenja ovih preduslova koji su neophodni za napredak, nije bilo realno očekivati ni napredak rekreativnog trčanja, kao ni većeg omasovljenja trka. Suština je da razvitak trkačkog pokreta zavisi od više faktora. Trke maratona ili polumaratona i organizovanog trčanja, vođeno od strane stručnih trenera, kao i saradnje između trka/gradova koji ih organizuju su najvažniji preduslovi. Moram se pohvaliti da je saradnja između Sarajevskog i Banjalučkog polumaratona na najvišem nivou i da to zaista pogoduje razvitku trkačkog pokreta u BiH.

Pored ovoga u BiH danas imamo više rekreativnih trkačkih klubova nego ikad, novi se organizuju. Uz to pojavljuju se nove trke, a i stare postaju kvalitetnije. Ovo je veoma ohrabrujući trend.

2. Kada pričamo o maratonu, u Banjaluci ne bi trebali očekivati maratonsku trku prije 2018. godine. Iskusni maratonci znaju da je maratonska distanca mnogo više nego duplo teža za istrčati od polumaratonske. Pripreme su duge i zahtjevne. Mora postojati i određena prethodno pretrčana kilometraža da bi istrčavanje maratona bilo “bezbolno”. Mi u Banjalučkom polumaratonu ovo shvatamo ozbiljno, posebno što u maju, kada se održava Banjalučki polumaraton, vrućine nisu rijetke. U slučaju kada su temperature iznad 20 ili 25 stepeni situacija je kritična za polumaratonce, a posebno za maratonce. Edukacija trkača u ovom slučaju igra odlučujuću ulogu. Potrebno je znati da je neophodan unos tečnosti u toku trke, a i redovan unos gelova ili izotoničkih pića u kasnijim fazama trke. Zaista je potrebno da trkači budu upoznati sa ovakvim detaljima, a i nekim drugim prije nego se odluče istrčati maratonsku trku. Postoje rijetki primjeri čak i smrtnih slučajeva na maratonskim trkama. Ne želimo da plašimo, ali želimo učiniti sve da bi se ovakvi slučajevi po svaku cijenu preduprijedili, iako, naravno, svi trkači trče na svoju odgovornost.

Ako pogledamo regiju i maratonske trke koje se održavaju u našem okruženju, vidjećemo da broj učesnika na maratonskim trkama nije veliki. Ove godine Beograd je imao 742, Zagreb 343, Ljubljana 1952, Novi Sad 110 i Skoplje 234. To nam govori da, zaista, u najskorije vrijeme na Sarajevskom ili Banjalučkom maratonu ne možemo očekivati veliko, masovno učešće maratonaca. Možemo samo da se nadamo da ćemo sa pravilnim pristupom, konstantnim unaprijeđenjem kvaliteta trka, dobrim marketingom i promocijama trka i trkačkog pokreta u neko dogledno vrijeme doći barem na nivo Ljubljane što bi zaista bio veliki uspjeh.

Vaši komentari

Banner